Agrobanka i kompanija Moneygram promovisale su početkom jula u Nišu povoljnu vrstu usluge za slanje novca iz inostranstva u Srbiju. Na promociji je posebno istaknuto da procedura za slanje novca i iz najudaljenijeg mesta u svetu traje samo 10 minuta, a novac se može primiti sa 180 hiljada lokacija u svetu, a podići u 120 ekspozitura Agrobanke u Srbiji. Klijentima je za podizanje novca potrebna samo lična karta ili pasoš i referentni broj koji se dobija od pošiljaoca novca. Posebna povoljnost je i što su troškovi slanja novca preko Moneygrama smanjeni za čak 78 odsto. Sam transfer novca je jednostavan, sto posto siguran, a cene su najpovoljnije za ovu vrstu usluga dalje

U Srbiji je prisutno monopolsko tržište pa su formirane visoke provizije za slanje novca iz inostranstva što je i bio razlog da su naši građani iz dijaspore slali novac preko vozača autobusa, rođaka, kurira i sl. Prema podacima Narodne banke Srbije u 2008. godini je u Srbiju poslato oko 4 milijarde dolara koje je srpska dijaspora poslala u domovinu, ali je od tog iznosa samo 1,2 milijarde stigla formalnim putem, 93 % preko banaka , a 7 % preko brzog transfera novca.

Moneygram je nova kompanija u Srbiji koja je prisutna oko godinu dana, ali u inostranstvu postoji od 1940 godine i ima veoma razgranatu mrežu od 180 hiljada lokacija širom sveta.
 

Jelena Vujović - International Communication Partners, Pomoćnik gradonačelnika Niša u oblasti internacionalne kooperacije i projekata u zdravstvenom sistemu prof.dr Radivoj Kocić, Nada Nikolić - Yassa Line Marketing Assistent, Izvršni direktor Agrobanke Biljana Vujičić i predstavnik Filijale Agrobanke u Nišu Miloje Karličić

Renovirana Ekspozitura II Agrobanke u Beogradu najstarija je od 26 uslužnih mesta koliko ukupno broji Filijala Agrobanke u Beogradu. Ekspozitura II u centru Beograda, popularno nazvana ’’Kod Pravnog’’, otvorena je davne 1959. godine, a danas, nakon 50 godina postojanja, posle detaljnog renoviranja, opremljena je najsavremenijom opremom, stručnim i ljubaznim osobljem, spremnim da odgovori na najbolji način potrebama klijenata.
Uvođenje novih medjunarodnih standarda – ISO 9001:2008 (Upravljanje kvalitetom) i 27001:2005 (Upravljanje bezbednošću informacija), kao i osavremenjivanje ekspozitura širom Srbije potvrđuje orijentisanost Agrobanke ka stalnom poboljšavanju i unapređenju poslovanja u cilju zadovoljenja potreba i zahteva naših brojnih klijenata.

Predsednik Izvršnog odbora mr Dušan Antonić, član Upravnog odbora dekan Pravnog fakulteta prof.dr Mirko Vasiljević i izvršni direktor Agrobanke Biljana Vujičić

Član Upravnog odbora, dekan Pravnog fakulteta prof.dr Mirko Vasiljević, govor na svečanom otvaranju

Predsednik Izvršnog odbora mr Dušan Antonić, svečano presecanje vrpce

Značajna aktivnost Agrobanke u poslednjih godinu dana, a posebno u 2009. godini, bilo je uvodjenje ISO standarda – ISO 9001:2008 i ISO 27001:2005. Posle višemesečnog, veoma temeljnog rada na uvodjenju ISO standarda izvršena je ocena i sertifikacija Sistema Menadžmenta kvaliteta i Sistema bezbednosti informacija banke prema zahtevima standarda ISO 9001:2008 i ISO 27001:2005 a očekivani krajnji rezultat je izdavanje sertifikata od strane DAS Certification Ltd. Iz Velike Britanije, iza koje stoji najpoznatije svetsko akreditaciono telo UKAS
Na osnovu nalaza i rezultata aktivnosti provere koju je obavio ocenjivački tim „DAS Serbia“ – INI doo, je poslao relevantne izveštaje i dao preporuku za izdavanje sertifikata. Sertifikat će biti izdat u prvoj polovini juna 2009. godine, tako da se već sada može smatrati da je sistem menadžmenta kvaliteta i bezbednosti informacije Agrobanke uskladjen sa zahtevima standarda ISO 9001:2008 i ISO 27001:2005.
U kratkom razgovoru Milan Labus, vodja ovog, za Agrobanku značajnog projekta, nam je rekao da je posao bio veoma obiman, na momente čak i mukotrpan, ali se trud isplatio. U savremenom svetu jedna od najznačajnijih potvrda da radite sa sigurnim poslovnim partnerom upravo je činjenica da li je firma uskladila svoj sistem rada i upravljanja sa ovim standardima.
- Agrobanka je svojom Dugoročnom strategrijom razvoja do 2012 godine definisala veoma ambiciozne ciljeve razvoja i širenja svoje poslovne aktivnosti, kako u zemlji, tako i van granica naše zemlje, sa inostranim investitorima. U ostvarivanju dobre saradnje sigurno će za Agrobanku dobra garancija investitorima biti, izmedju ostalog, upravo i to što Banka posluje po svetskim standardima. Uvodjenje svetski priznatih standarda umnogome će doprineti racionalnijem poslovanju Agrobanke, jer je uspostavljena bolja organizacija unutar svakog segmenta poslovanja, bolja povezanost i uskladjenost njene široke poslovne mreže koja broji 136 organizacionih delova, pa samim tim i veća iskorišćenost svih potencijala Banke – rekao je izmedju ostalog Labus.
 

Agrobanka sa posebnim zadovoljstvom obaveštava svoje dosadašnje i buduće klijente da je 25. maja 2009. godine održavanjem sednice Izvršnog odbora u novom poslovnom prostoru, otvorila novi organizacioni deo, 136. po redu, Ekspozituru u ulici Milutina Milankovića 19a (bivši III Bulevar) na Novom Beogradu. U novootvorenoj ekspozituri klijenti će moći da obave sve bankarske poslove i usluge. Radno vreme ekspoziture je od 9,00 do 17,00 h.

Otvaranjem nove ekspoziture Agrobanka je želela da se još više približi svojim klijentima. Dosadašnja uspešna saradnja, ali i decenijama sticano iskustvo, ugled i poverenje Agrobanke kao najstarije domaće banke, odlični uslovi za oročenu štednju, niske tarife za usluge, povoljni krediti, konkurentne kamate od samo 1,75 odsto na dozvoljene pozajmice po tekućim računima građana i 1,75 odsto na kredite po platnim karticama, dobri su razlozi da građani posete i ovu novootvorenu ekspozituru Agrobanke, jer je Agrobanka bila i ostaje dobar poslovni partner privrede i građana.
 

Klub privrednih novinara u saradnji sa Unijom poslodavaca Srbije i Regionalnim privrednim komorama uručio je 25. maja u Privrednoj komori Srbije priznanja najuspešnijim ženama srpskog privrednog i drugog stvaralaštva. Priznanje Biznis dama godine u bankarstvu pripalo je Biljani Vujičić, izvršnom direktoru Agrobanke. U okviru projekta Uspešne žene Srbije plakete je nagrađenima uručila predsednica Skupštine Srbije dr Slavica Đukić Dejanović.
Zahvaljujući se žiriju što joj je dodelio značajno priznanje Biljana Vujčić je, između ostalog rekla, da je priznanje Biznis dama godine za nju značajno, ali je značajnije za Agrobanku čiji je razvoj poslednjih godina evidentan. U toku svog 27-godišnjeg rada u Agrobanci Biljana nije prestajala da se obrazuje i edukuje. Učestvovala je u realizaciji mnogih programa i projekata – Projekta platnog prometa, Projekta uvođenja kartičarstva i prve srpske agrarne platne kartice AGROCARD, implementacije E-bankinga, a u toku je realizacija dalje modernizacije banke i primena najsavremenijih svetskih tehnologija u bankarstvu kroz realizaciju uvođenja Elektronske banke u zoni 24 časa i Projekta mobilnih plaćanja. Član je raznih stručnih i organizacionih timova u Agrobanci i Udruženju banaka Srbije. Posebno je zapaženo njeno angažovanje u edukaciji mladih kadrova Agrobanke – jedan je od najaktivnijih predavača Školskog centra Agrobanke.
- Svojim stavom, obrazovanjem, uspesima tokom školovanja i na poslu, kulturom ponašanja i izgleda, uvek sam promovisala ravnopravnost polova, uz priznavanje različitosti i uvažavanje međusobnih komparativnih prednost – kaže Biljana Vujičić.

Izvršni direktor Agrobanke Biljana Vujičić 

Na poziv Asocijacije banaka Srednje i Istočne Evrope – BACEE, Budimpešta, mr Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora PB Agrobanke i Nikola Aranđelović, član Izvršnog odbora Agrobanke boravili su u Beču od 22. do 24. aprila 2009.godine na jubilarnoj, 20-toj Konferenciji BACEE posvećenoj bankarskim rizicima i rizicima zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Konferencija BACEE je održana zajedno sa trećim Bankarskim forumom za zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i zemlje Istočne Evrope u organizaciji internacionalnog bankarskog saveza banaka zemalja bivšeg Sovjetskog saveza i Istočne Evrope. Na skupu je uzelo učešća preko 300 učesnika iz 120 banaka i finansijskih institucija iz ovih regiona, ali i predstavnika nekoliko najvećih banaka iz zemalja zapadne Evrope i Kanade. Opšte poruke i zaključci su da se kriza mogla naslutiti, ali tome nije posvećena dovoljna pažnja, da su posledice krize nesagledive, kao i kraj krize.Generalna ocena je da će i u ovoj godini posledice krize biti veoma bolne i velike, kao i da posebno pogađaju bankarski sektor.
Predstavnici Agrobanke su tokom bankarskog foruma imali niz susreta sa predstavnicima iz drugih banaka, tako da su uspostavljeni kontakti koji će sigurno rezultirati konkretnim poslovnim rezultatima u budućnosti. Zato je ocena da je boravak u Austriji i prisustvo na bankarskom forumu u Beču bio još jedan uspešan korak na daljoj međunarodnoj afirmaciji Agrobanke.
 

Na ovogodišnjem 76. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ustanovljena je nagrada Najbolji u agrobiznisu u osam kategorija. Čast da bude prvi nosilac prestižnog priznanja Najuspešniji menadžer u finansijskoj podršci agrobiznisu pripala je predsedniku Izvršnog odbora mr Dušanu Antoniću za njegov dugogodišnji rad i angažovanje kako bi srpski agrar, uz finansijsku podršku Agrobanke, koristio svoje komparativne prednosti i potencijale koje ima i proizvodio iz godine u godinu sve više i kvalitetnije, ne samo za potrebe domaćeg tržišta, već i za izvoz naših proizvoda na tržišta razvijenih zemalja. Kroz uspešnu realizaciju nekoliko hiljada programa u agrobiznisu Agrobanka na čelu sa mr Dušanom Antonićem je značajno doprinela da agrar bude jedina grana privrede u Srbiji koja ostvaruje spoljnotrgovinski suficit sa inostranstvom. O prestižnoj nagradi koju je dobio u veoma jakoj konkurenciji predsednik Izvršnog odbora Dušan Antonić kaže:
- Malo je grana privrede, kao što je agrar, u kojima još uvek ima toliko izuzetnih stručnjaka, koji rade sa entuzijazmom, bore se svakodnevno sa mnogobrojnim problemima i nedaćama, ali ne posustaju. Agrar je, kao što je i rečeno na dodeli nagrada, šampionska grana privrede. Zato mi je ovo priznanje i vrednije i draže, jer sam ga dobio od institucije koja ocenjuje kvalitet proizvoda i rada već devet decenija. Drago mi je da je ovo priznanje ustanovljeno od ove godine i da imam čast da budem prvi nosioc priznanja, jer će i mene, ali i sve one koji će narednih godina dobiti ovo priznanje, siguran sam, ono podsticati da ne odustanemo od razvoja agrara, već da se još motivisaniji borimo da dostignemo razvoj agrara za koji imamo sve preduslove, a koji razvijene zemlje odavno imaju. Ovo priznanje prvenstveno vidim kao priznanje Agrobanci, naporima menadžmenta i svih zaposlenih u dugom nizu godina, tačnije decenija, da podstiču razvoj i unapređuju agrarnu proizvodnju jer od nje živi skoro polovina naše populacije.
- Priznanje Najuspešniji menadžer u finansijskoj podršci agrobiznisu je i potvrda da svi naši napori, dobri programi, projekti koje smo finansijski realizovali, saveti i podsticaji koje smo godinama upućivali individualnom sektoru, ali i velikim kombinatima i malim i srednjim agranim preduzećima, nisu ostali neprimećeni. Ovo je značajno i zbog činjenice da je srpskom agraru finansijska podrška najbitnija jer agrar nema svoja sredstva čak ni za tekuću proizvodnju, a kamoli za finansiranje razvojnih programa bez kojih nema napretka. Naši prioriteti i ubuduće će biti kapitalno – strateški projekti u oblasti agrara koji će se realizovati u saradnji sa institucijama vlasti, uvođenje novih tehnologija u agranu proizvodnju i izgradnja savremenih objekata za primarnu proizvodnju i preradu, ali i finansiranje ruralnog razvoja i projekata koji doprinose unapređenju uslova života i rada na selu.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Saša Dragin, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke mr Dušan Antonić, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasić

Veliko interesovanje komitenata Agrobanke koji su došli da prisustvuju ovoj, već tradicionalnoj, promociji Agrobanke na najvećoj sajamskoj smotri agrara, kao i 30-tak predstavnika medija, najbolja su potvrda da su privrednici, posebno oni iz agrara, veoma zainteresovani da saznaju kako posluje i koja je bankarska ponuda Agrobanke. Preko sto prisutnih gostiju na promociji, od kojih su mnogi stajali jer je sala bila mala da primi sve zainteresovane, o rezultatima poslovanja, planovima i ciljevima Agrobanke u 2009. godini detaljno je informisao mr Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke, a o rezultatima filijale Novi Sad, jedne od najuspešnijih filijala u poslovnoj mreži Agrobanke govorio je Bojan Zarić, član Izvršnog odbora Agrobanke.

Prezentacije Agrobanke Novosadski Sajam 2009

- Moderno društvo se nalazi pred obavezom da odgovori na četiri ozbiljna krizna trenda sa kojima se svet suočava – klimatske promene koje prate globalno zagrevanje, energetska kriza, pobune gladnih i konačno ekonomska kriza. Tri prva su svakako povezana – klimatske promene, energetska kriza i globalno zagrevanje direktno utiču na opadanje poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga su nemiri u delu sveta koji je bez hrane već postali deo naše svakodnevnice – rekao je, između ostalog, Rene Carron, predsednik CICA i predsednik banke Credit Agricole Sa - Paris u svom obraćanju predstavnicima 40 najvećih agrarnih banaka sveta iz 20 zemalja koji su učestvovali na sastanku Centralnog komiteta međunarodne konferencije agrarnih banaka sveta (CICA) koji je 8. maja održan u Beogradu. Domaćin ovog značajnog skupa bila je Agrobanka, koja je od 1995. godine aktivan član ove specifične bankarske asocijacije sa sedištem u Cirihu.
Ove upozoravajuće reči gospodina Carrona, predsednika najveće francuske banke koja je glavni finansijer (80%) francuske poljoprivrede sigurno su najbolji dokaz koliko je poljoprivreda, tj.agrarna politika, tema velikih rasprava jer trenutno je najznačajnije pitanje kako nahraniti stanovništvo.
Predsednik Vlade Republike Srbije, dr Mirko Cvetković, se obratio učesnicima skupa rečima da je poljoprivreda jedna od najznačajnijih privrednih grana u Srbiji jer učestvuje sa 8 odsto u društvenom proizvodu Srbije. Premijer Cvetković je poručio da je Vlada Srbije jasno opredeljena da podrži dalji razvoj poljoprivrede jer je razvoj poljoprivrede stub regionalnog razvoja naše zemlje. U tom smislu – rekao je on, podržaćemo sve pozitivne inicijative za razvoj agrarnog sektora. Svetska kriza nikoga ne zaobilazi, pa je neizbežno pogodila i poljoprivredu što je izazvalo pad većine cena poljoprivrednih proizvoda. Ali taj pad je zaustavljen.
- Za razliku od drugih privrednih sektora poljoprivredu karakteriše posebno snažna veza između banaka i klijenata. To je razlog što je kriza nanela manje štete poljoprivrednim tržištima, pa time i bankama koje ih prate. Taj odnos treba i dalje da se održi, jer su poljoprivredi neophodna dalja ulaganja u razvoj infrastrukture i mehanizacije, kako bi se obezbedio porast prinosa i očuvanje konkurentnosti – poručio je premijer Cvetković.
A o širokoj međubankarskoj saradnji sa vodećim bankama sveta, članicama CICE, mr Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke, kaže: Velika je čast i zadovoljstvo organizovati ovako značajan skup kome su prisustvovali predstavnici najvećih agrarnih banaka sveta. Mislim da su poruke koje su upućene, kontakti koje smo ostvarili i utisci koje učesnici nose iz naše zemlje veoma dragoceni za buduću saradnju. Ocena je da je Agrobanka bila dobar domaćin, da je skup iskorišćen za niz korisnih sastanaka i dogovora koji su posebno značajni za uspostavljanje bliske saradnje - rekao je mr Dušan Antonić i dodao:
- Vrlo je bitna međubankarska saradnja za aktiviranje određenih razvojnih potencijala. Kao domaća banka koja najbolje poznaje poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije mi prisustvo stranih banaka ne osećamo kao konkurenciju, već kao realnu šansu da aktiviramo zajedničke potencijale, na obostrano zadovoljstvo, a posebno naših poljoprivrednih proizvođača. Zato smo već stvorili prostor za saradnju sa više banaka kako bi se zajedničkim angažovanjem realizovali određeni kapitalni projekti u Srbiji, pre svega oni od značaja za pokretanje proizvodnje. Srbija mora dosta da uradi na stabilizaciji uslova poslovanja u agraru. Očekujemo da ćemo kroz standarde EU dosta toga popraviti u agraru. Agrobanka apsolutno razume rizike kreditiranja poljoprivredne proizvodnje, ali dugoročno posmatrano, agrarni krediti su naplativi. Uostalom agrarna proizvodnja ima strateški karakter.
Sa ovog, za bankare najznačajnijeg skupa održanog u Beogradu u ovoj godini, upućeno je mnogo poruka, a svi učesnici su se složili da je poljoprivreda značajna, strateška grana privrede i da ulaganja u ovu granu, na prvi pogled izgledaju rizičnija od ulaganja u druge grane privrede, ali posmatrano na duže vreme agrar je za svaku zemlju razvojna šansa, osnova za razvoj mnogih drugih privrednih grana i strateško pitanje. Mnogo toga je sa skupa poručeno, istaknuto i predloženo. Ostaje na stratezima našeg agrara da analiziraju i primene iskustva drugih, agrarno razvijenih zemalja, kao i sugestije koje su se čule u zvaničnim obraćanjima učesnika skupa, ali i u razgovorima i kontaktima koje je menadžment Agrobanke vodio pre i posle zvaničnog trajanja skupa.
Da srpski agrar ima perspektivu, uprkos krizi, najbolje govore reči predsednika CICA- e, gospodina Carrona, eksperta za bankarstvo, posebno za kreditiranje agrara: Verujemo u srpsku privredu i vidimo da je vaša vlast okrenuta ka razvoju. Ne postoji ni jedan razlog zbog kojeg banka Credit Agricole ne bi trebalo da se u Srbiji više angažuje, da sarađuje sa Agrobankom. Srbija ima dovoljno obradivog poljoprivrednog zemljišta kao i svih drugih resursa da postane važan faktor na agrarnom tržištu regiona i sveta, što ona već u mnogim oblastima jeste. Ne znam da li je najveći problem uopšte finansiranje agrara. Sve vrste finansiranja agrara su praktično moguće, a sa dobrom organizacijom se i svi rizici mogu eliminisati. Veći problem je u organizaciji proizvodnje i naplati kredita. To je donekle razumljivo, jer neko ko je pothranjen proizvodiće samo za svoje potrebe, da prehrani sebe i svoju familiju. A čak i kad ostvari znatne tržišne viškove odmah nailaze problemi sa nedostatkom skladišta, prerade, pakovanja, plasmana i dr. Mnogi mikro krediti su zbog toga propali. Jednostavno - kreditiranje agrara je specifičan posao.
- Po mom ubeđenju kapitala ima u svetu, samo ga treba manje koristiti za virtuelne svrhe. Tu je izbor jasan:da li će prioritet biti njegova manja rentabilnost, ali usklađena s ekonomijom rasta i stabilnosti, ili će naš prioritet biti plasman kapitala virtuelnom privrednom svetu. Svetska elita živi u velikoj zabludi ako misli da će po okončanju finansijske krize moći da nastavi po starom.Ukoliko ne želimo da celokupna svetska privreda bude poremećena moramo obezbediti nove tehnologije u poljoprivredi, ograničiti emisiju ugljen dioksida i smanjiti globalno zagrevanje - makar samo za dva odsto, kako bi se budućim generacijama stvorile prave šanse za opstanak – rekao je Rene Carron.

Predsednik CICA i predsednik banke Credit Agricole Sa – Paris Rene Carron i predsednik Izvršnog odbora Agrobanke mr Dušan Antonić

Pogledajte galeriju slika

Na Konferenciji Centralnog komiteta CICA učestvovalo je 40 delegata iz 20 zemalja. Delegati su bili, ili su predstavljali predsednike vodećih banaka u finansiranju agrara u svojim zemljama, a konferencijom je predsedavao gospodin Rene Carron, predsednik Credit Agricole grupe iz Pariza i predsednik CICA.
U prvom delu konferencije, nakon pozdravnih govora gospodina Carrona i predsednika Izvršnog odbora Agrobanke gospodina mr Dušana Antonića, akcenat je dat na predstavljanje Srbije, njenih ekonomskih, finansijskih i agrarnih potencijala. Delegatima su se obratili predsednik Vlade Srbije dr Mirko Cvetković, podpredsednik Vlade, Božidar Đelić, guverner Narodne banke Srbije gospodin Radovan Jelašić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije dr Veroljub Dugalić i dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede – Beograd.
U drugom delu sednice govorilo se o razvoju i potencijalu zapadno balkanskog regiona, uticaju svetske finansijske krize na svet, Aziju, ali i Srbiju. Agrobanka je imala prezentaciju na temu »Iskustva i budući planovi Agrobanke u finansiranju agrara« koju je predstavio mr Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke, koja je sa posebnom pažnjom praćena. Treći deo konferencije bilo je radno zasedanje Centralnog komiteta na kome su raspravljana pitanja od značaja za CICA i njene članove.
Skup je privukao i veliko interesovanje najznačajnijih medija. Konferenciju su pratili novinari iz oko 40 medijskih kuća – deset televizija i 30-tak novinskih kuća koji su u najudarnijim informativnim emisijama izveštavali o ovom, za srpsko bankarastvo, najznačajnijem događaju u ovoj godini. Pored konferencije Agrobanka je organizovala i niz pratećih događaja (Beli dvor, Oplenac, Hram Sv.Save, Kalemegdan, Etnografski muzej i dr.) kako bi se uglednim gostima u najboljem svetlu predstavila Srbija, Beograd, ali i Agrobanka kao domaćin skupa.

Poseta učesnika skupa Belom dvoru u Beogradu

Učesnici skupa izrazili su svoje zadovoljstvo i zahvalnost Agrobanci, kao dobrom domaćinu. Sve ono što su videli i čuli u toku svog boravka u Beogradu i Srbiji sigurno će doprineti da se u svet pošalje lepša slika o Srbiji, Beogradu, našem bankarskom sistemu i Agrobanci koja je svojim aktivnim članstvom u CICA od 1995. godine umnogome poboljšala svoj međunarodni ugled i poverenje o čemu svedoči i uloga domaćina koja joj je poverena, a sve to će doprineti i poboljšanju njenog rejtinga u zemlji.

     - Razvoj poslovne mreže zauzima jedno od centralnih mesta u strateškom opredeljenju Banke čiji je osnovni cilj da se poslovanje približi što više krajnjim korisnicima pokrivanjem cele teritorije Srbije, a i šire.Istraživanja su pokazala da je za klijente pri izboru banke jedan od najbitnijih kriterijuma blizina banke za koju se opredeljuju. Zato će Agrobanka značajno povećati svoju prisutnost na onim lokacijama za koje je procenjeno da postoje realni dugoročni poslovni interesi za saradnju klijenata sa tog područja sa Agrobankom. Kako je Vojvodina region koji prednjači u privrednom i ekonomskom razvoju, region koji učestvuje sa značajnim procentom u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji zemlje, prirodno je da Banka planira dinamičan razvoj poslovne mreže u okviru pokrajine. U narednom periodu planirano je otvaranje filijala u Vršcu, Kikindi, Zrenjaninu, Somboru i Sremskoj Mitrovici. Banka planira i jačanje prisustva u centralnoj i južnoj Srbiji i otvaranje filijala u gradovima u kojima već ima određeni vid prisustva: Vranje, Užice, Kragujevac, Požarevac, Pirot, Novi Pazar i Smederevo. Svaka od planiranih novih filijala bi predstavljala regionalni centar sa pripadajućim ekspoziturama, a dinamika otvaranja ekspozitura bi pratila dinamiku poslovanja. Značajnim širenjem poslovne mreže,uz adekvatne analize potencijalnih baza klijenata, kao i prepoznavanje specifičnih potreba lokaliteta i perspektivnost razvoja regiona odrediće se prioritetni regioni. Time će se   još više povećati prisutnost Agrobanke, sa sadašnjih 2,2 odsto na 5 odsto, u ukupnom bankarskom tržištu Srbije, što je i jedan od najznačajnijih ciljeva Banke. 

Agrobanka će, sudeći po dosadašnjem interesovanju i zahtevima svojih klijenata, i ove godine izdvojiti značajna sredstva za kreditiranje otkupa, pripreme za izvoz i izvoza jagodičastog voća i višanja. Iznos će, po sadašnjim procenama, biti i dvostruko veći od prošlogodišnjeg. Prošle godine, za ove namene, izdvojeno je oko dve milijarde dinara (25 miliona eur-a) – kaže Ljubodrag Obradović, izvršni direktor, zadužen za poslove plasmana u Agrobanci.

Klijenti su već uputili mnogobrojne zahteve Agrobanci da im se odobre krediti kako bi uspešno obavili značajne poslove oko otkupa voća, pripreme za izvoz i izvoza. Interesovanje je veliko. U pojedinim filijalama Agrobanke, kao na primer u Kruševcu, do sada su pristigli zahtevi za preko pola milijarde dinara kredita. Značajna kreditna sredstva od Agrobanke očekuju preduzeća “Vino- Župa”, ”Agrozenit”, “A grana”- svi iz Aleksandrovca, kao i preduzeće ”Budimgrad”iz Brusa i dr.

I u ostalim filijalama Agrobanke, posebno filijalama koje se nalaze u voćarskim krajevima, gde se tradicionalno gaji i izvozi jagoda, malina, kupina i višnja, traže se značajna sredstva za otkup i izvoz ovih agrarnih proizvoda. U čačanskom kraju u kojem posluje veći broj preduzeća koja se bave proizvodnjom, otkupom i izvozom ovog voća interesovanje je veliko. Najveći proizvodači u ovom kraju: ZZ”Arilje” iz Arilja,”Mediteran 92” iz Guče, ”Voćar Dragačevo” iz Kotraže , “Frigomil “doo iz Kotraže i dr. uputili su zahteve i očekuju da će im Agrobanka pomoći kao i prethodnih godina da obave ovaj značajan posao od koga živi najveći deo stanovništva ovog kraja. U Leskovcu proizvodači traže značajna sredstva, kao i u Valjevu, gde posluju i veliki proizvođači i izvoznici jagodičastog voća - preduzeće “Agranela”, zemljoradnička zadruga “Pecka” iz Pecke i dr. Živojin Plavšić, direktor ZZ ”Pecka” u kratkom razgovoru je rekao da je na Skupštini vlasnika hladnjača zaključeno da je ovogodišnji rod jagodičastog voća normalan, odgovara višegodišnjem proseku , i da bi očekivana cena za malinu trebalo da bude od 55 do 60 dinara po kilogramu.

- ZZ “Pecka“ će i ove godine, zahvaljujući kreditu Agrobanke od preko 160 miliona dinara, otkupiti i pripremiti za izvoz čak 30 odsto više maline i kupine nego prošle godine. Kapacitet naše hladnjace je 4 hiljade tona voca, planiramo da otkupimo tu kolicinu - 2 500 t maline i ostatak kupine – rekao nam je Plavšić i dodao da će malina početi da se bere za dvadesetak dana.

Proizvođači se nadaju da će i ove godine značajne količine jagodičastog voća, najviše maline, da izvezu u evropske zemlje što će značajno uticati na spoljno - trgovinsku razmenu Srbije sa drugim zemljama.

Agrobanka i ove, kao i prethodnih godina, zainteresovanim građanima nudi kredite po povoljnim uslovima za finansiranje troškova aranžmana turističkih agencija, hotela ili aviokompanija. Turistički krediti se odobravaju na osnovu profakture agencije, a iznos pojedinačnog kredita limitiran je kreditnom sposobnošću korisnika kredita. Kamatna stopa na odobreni kredit iznosi 10 odsto na godišnjem nivou za korisnike kredita koji imaju uspostavljenu saradnju sa Agrobankom (otvoren tekući račun, štednju, namenski račun za poljoprivrednike, zaposleni u budžetskim ustanovama i kod VIP klijenata). Za ostale klijente kamata je 11 odsto – kaže Lerka Vukotić, zamenik izvršnog direktora Agrobanke zadužena za poslove sa stanovništvom i dodaje:

- Korisnik kredita je u obavezi da položi namenski depozit u visini od najmanje 20 odsto od iznosa odobrenog kredita u momentu korišćenja – u dinarima ili u devizama. Kamatna stopa na položeni depozit je utvrđena aktima poslovne politike Agrobanke. Krediti su sa valutnom klauzulom, na bazi jednakih anuiteta, sa rokom vraćanja do 12 meseci. Obezbeđenje uredne naplate potraživanja po ovim kreditima vrši se zalaganjem popunjene menice.

Iz bogate ponude kredita Agrobanke koji će u periodu upisa na visoke škole i fakultete sigurno interesovati građane su krediti fizičkim licima za plaćanje školarine na visokoobrazovnim ustanovama.

- Korisnik kredita za plaćanje školarine na visokoobrazovnim ustanovama može biti kreditno sposoban roditelj ili staratelj upisanog studenta. Maksimalan iznos pojedinačnog kredita za svakog korisnika limitiran je visinom mesečnog anuiteta koji ne može preći polovinu mesečnog primanja korisnika kredita, a najviši iznos odobrenog kredita je 2 hiljade eur-a po korisniku u dinarskoj protivvrednosti. Kamatna stopa je fiksna i iznosi 12 odsto na godišnjem nivou. Prvi anuitet dospeva za plaćanje poslednjeg dana narednog meseca računajući od dana iskorišćenja kredita. Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima, s tim što se kod otplate kredita ugovara «valutna klauzula», a korisnik kredita obaveze prema Banci po osnovu glavnog duga i kamate izmiruje u dinarskoj protivvrednosti u 30 jednakih anuiteta u eur-ima, obračunatoj po srednjem kursu, prema zvaničnoj kursnoj listi. Korisnik kredita je u obavezi da položi dinarski depozit u visini od 20 odsto od odobrenog kredita pre korišćenja kredita na koji Banka plaća kamatu u skladu sa poslovnom politikom. Depozit ostaje oročen do momenta otplate kredita, odnosno do konačne likvidacije – kaže Lerka Vukotić.

U ovom kratkom predstavljanju povoljnih kredita Agrobanke građanima predstavićemo i brze robne kredite fizičkim licima sa valutnom klauzulom. Korisnici ovog kredita mogu biti fizička lica zaposlena, sa radnim stažom u trajanju od najmanje 12 meseci i penzioneri. Iznos pojedinačnog kredita limitiran je kreditnom sposobnošću korisnika kredita ,a najviše do 500 eur-a.Osnov za odobravanje kredita je profaktura odnosno faktura o nabavci robe, a kamatna stopa na odobren kredit iznosi 1,1 odsto mesečno a na položeni depozit kamata je utvrđena poslovnom politikom Banke.

Tri uspešno realizovane emisije akcija za poslednjih devet meseci značajno su povećale kapital Agrobanke i njenu kreditnu sposobnost, pa Banka može da ponudi svojim klijentima, najvećim proizvodačima hrane, dugo očekivane dugoročne kredite. Uslovi su se stekli i Agrobanka je pripremila novi Program kreditiranja poljomehanizacije. Predmet kreditiranja je domaća i uvozna mehanizacija sa širokim asortimanom marki i tipova mašina. U okviru domaćih proizvodača poljoprivrednih mašina biće zastupljeni « IMT « Grupa, « Morava a.d. « Požarevac, « Berko « Mol i dr. zainteresovani. Agrobanka je ostvarila dogovore o kreditiranju sa preduzećima koja se bave uvozom i prodajom strane mehanizacije (generalni zastupnici) i upoznala se sa asortimanom uvozne mehanizacije koja se nudi i cenama po kojim se može kupiti. Vredno je napomenuti da je Agrobanka postigla dogovore sa « Agropanonkom – Mtz-Finke «, «Agrovojvodinom Mehanizacija a.d. «, » Res trade «, svi iz Novog Sada, « Almex d.o.o. « Pančevo i dr.

POTPISAN UGOVOR O REGULUSANJU ZAJMA STAROG ČETVRT VEKA (Jul 2007)

 Agrobanka je i u 2006. godini uspešno poslovala. Ostvaren je dobitak od 275,9 miliona dinara.

Likvidnost je bila na visokom nivou.

Svi pokazatelji bankarskog poslovanja su zadovoljeni.

U toku 2006. godine realizovane su dve emisije običnih akcija i ostvareno povećanje kapitala sa 2,2 na 6,6 milijardi dinara. Akcije Agrobanke spadaju u najatraktivnije hartije od vrednosti kojima se trguje na Beogradskoj berzi .Tržišna vrednost običnih akcija Agrobanke na dan 29.12.2006. god. je dostigla vrednost od 39.461 din. a na dan 30.12.2005. god. je iznosila 12.000 din. što predstavlja povećanje od 229 %.

Tokom protekle godine bilansna suma Agrobanke povećana je za 7,7 milijardi dinara ili 61 % u odnosu na kraj 2005. godine i iznosi 20,4 milijarde dinara.

Depozitni potencijal se udvostručio sa 6,0 na 12,7 milijardi dinara. U toj sumi najvećim delom učestvuju oročeni depoziti sa 9,2 milijarde, dok depoziti po viđenju iznose 3,5 milijardi dinara.

Plasmani komitentima su zadržali tendenciju rasta i iznose 8,2 milijarde dinara, dok su ulaganja u hartije od vrednosti takođe povećana na 1,6 milijardi dinara.

Obim dinarskog platnog prometa je povećan 4 puta pri čemu je realizovano 9 miliona naloga. Ostvaren je devizni platni promet 183 miliona eura od čega je 101 milion eura priliv i 82 miliona eura odliv.

Pogledajte bilans stanja i bilans uspeha za 2006. godinu!

Priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ u kategoriji najbolji bankar Srbije u 2006. godini dodeljeno je ove godine mr Dušanu Antoniću, predsedniku Izvršnog odbora Agrobanke, jer je ocenjeno da njegovi rezultati doprinose razvoju preduzetničke kulture i stvaralaštva na području Srbije i da, ne samo da zaslužuju priznanje, već i doprinose ugledu ove prestižne nagrade. Zato je žiri, uz čestitku, gospodinu Antoniću poželeo da ovo vredno priznanje ulepša napore koje čini na putu razvoja bankarstva.Na osnovu pravilnika i kriterijuma projekta «Put ka vrhu», koji zajednički realizuju Privredne komore Srbije i Vojvodine, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, Radio Televizija Vojvodine i Media Invent - Novi Sad, mr Dušanu Antoniću uručeno je priznanje Statueta «Kapetan Miša Anastasijević», rad akademskog vajara Ljubiše Mančića iz Beograda. Svečana dodela priznanja obavljena je 22. marta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u prisustvu brojnih gostiju iz političkog, privrednog i kulturnog života, uz bogat kulturno - zabavni program.

- Vest da su me eminentni članovi žirija izabrali za bankara Srbije u 2006. godini prijatno me je obradovala, posebno što sam prošle godine dobio takođe prestižno priznanje «Najbolji bankar Beograda». Rezultati koje smo postigli u 2006. godini u svim segmentima poslovanja bili su za Agrobanku veliki korak napred. Ostvarili smo pozitivan poslovni rezultat i značajnu dobit, povećali bilans Banke za preko 70 odsto, uspešno smo realizovali dve emisije akcija i učetvorostručili kapital Banke. Akcije Agrobanke su među najprometnijim na Beogradskoj berzi a uključene su i u indeksnu korpu SRX indeksa koji je Bečka berza izradila na osnovu kretanja cena akcija 8 najlikvidnijih srpskih kompanija. Privredi i stanovništvu plasirali smo 10 milijardi dinara, povećali smo štednju za novih 80 miliona eur-a, otvorili preko 20 novih ekspozitura, zaposlili sto novih, najviše mladih radnika - samo su neki od ostvarenih rezultata u prošloj godini. Drago nam je da je to primećeno, da priznanje stručne i poslovne javnosti nije izostalo i što se Agrobanka našla u društvu najuspešnijih koji su takođe dobitnici ovog prestižnog priznanja: Telekom-Srbija, Srbijagas, Novosadski sajam, AIK banka, Politika, i dr.- kratko je prokomentarisao još jedno priznanje, treće za poslednjih godinu dana, mr Dušan Antonić i dodao:

- To što sam u veoma jakoj konkurenciji izabran za najboljeg bankara Srbije za mene je izuzetna čast, ali i zasluga mojih najbližih saradnika. Posebno sam zadovoljan što će ovo priznanje doprineti jačanju ugleda Agrobanke, kuće kojoj sam posvetio ceo svoj dosadašnji radni vek. Priznanje koje sam dobio potvrđuje da dinamičan razvoj i politika koju vodi Agrobanka, njen odnos i poverenje u klijente, posebno one iz agrarne privrede, vodi Banku u uspehe, ka vrhu – zaključio je Antonić.

U januaru i februaru ove godine gradjani su poverili Agrobanci preko 17 miliona eur-a nove štednje, a u 2006. godini 63 miliona eur-a – ukupna štednja iznosi 107 miliona eur-a. Sva prikupljena sredstva od štednje se plasiraju u razvoj privrede, najviše agrarne, i razvoj sela, kao i infrastrukture kraja iz kojeg štednja i potiče.

Kratkoročni robni krediti koje nudi Agrobanka za nabavku repromaterijala neophodnog za setvu, ali i za ostale radove u poljoprivredi, za ratare su odlično rešenje problema pred setvu, koja je najvažniji posao u agraru. O tome Rajko Majstorović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Agrobanke, kaže:

- Zahvaljujući povoljnim robnim kreditima veći broj naših klijenata je nabavio potreban repromaterijal za setvu. Od poznatih proizvođača veštačkih đubriva – Azotare iz Pančeva, Agrohema iz Novog Sada i Azohema – Subotica, naši komitenti su do sada nabavili preko 10 hiljada tona veštačkog đubriva, a potražnja se svakim danom povećava. Agrobanka je uspostavila dobru poslovnu saradnju i sa proizvođačima semena, pesticida, a i sa preduzećem Lipaks lizing iz Beograda koje u saradnji sa Agrobankom nudi, pod veoma povoljnim uslovima, poljomašine na lizing, a Agrobanka odobrava kredite za učešće i osiguranje – kaže Majstorović i dodaje:

Robni krediti se odobravaju uz mesečnu otplatu istim anuitetima do 12 meseci, koji uključuje i grejs period. Korisnici kredita su fizička i pravna lica koja imaju jedan od oblika uspostavljene saradnje sa Agrobankom, kao što su otvoren tekući račun, dinarsku ili deviznu štednju, namenski račun za poljoprivrednike, kao i kooperanti komitenata Agrobanke. Iznos pojedinačnog kredita limitiran je kreditnom sposobnošću korisnika kredita, a kamatna stopa na odobrene kredite iznosi samo 6 odsto godišnje, odnosno efektivna kamatna stopa kreće se u rasponu od 6,85 do 7,33%. U grejs periodu kamata se obračunava i pripisuje glavnom dugu, što predstavlja iznos za otplatu kredita. Prvi anuitet dospeva u roku od 3, odnosno 6 meseci od dana korišćenja kredita, u zavisnosti od sezonskog karaktera proizvodnje - ističe Majstorović.

Za manje od godinu dana Agrobanka je otvorila, ili je pri kraju priprema za otvaranje, preko 20 novih ekspozitura, najviše u Vojvodini i Beogradu. Nove ekspoziture otvorene u Beogradu su: Bulevar Kralja Aleksandra 135, Miljakovac - Čelebićka 11, a van Beograda – Lazarevac, Kruševac III, Novi Sad II, Ruma, Vrbas, Ljubovija, Vršac, Senta, i novi šalteri: Niš, Svrljig, Bajmok, Horgoš i Kuzmin. Pri kraju su pripreme i u najskorije vreme biće otvorene i nove ekspoziture u Somboru, Pančevu, dva šaltera u prostorijama Garden centra – u Zemunu i na Vidikovcu, šalter u Azanji, a nešto kasnije i nove ekspoziture u Grockoj, Lozoviku i Sremskoj Mitrovici. Prema rezultatima istraživanja tržišta očekuje se u skorijoj budućnosti i otvaranje novih organizacionih delova - ekspozitura u Kikindi, Apatinu, Vranju i još nekim većim gradovima i mestima.

-       Ekspanzija poslovne mreže Agrobanke koja je započela pre par godina ima za cilj da se Banka što više približi svojim klijentima kojih u Srbiji ima preko 55 hiljada, a broj im se iz dana u dan povećava, kao i štedišama - preko 200 hiljada, koji su Agrobanci poverili samo u 2006. godini novih 70 miliona eur-a devizne štednje.
- Prilikom odabira gradova i mesta u kojima će Agrobanka otvorititi novu ekspozituru najvažniji nam je putokaz već uspostavljena dobra saradnja sa privredom sredine u koju dolazimo, da smo kao banka prihvaćeni, da su to perspektivne sredine sa značajnim privrednim potencijalom, posebno agrarnim – kaže Rajko Majstorović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Agrobanke, zadužen i za poslove razvoja i dodaje:
- Po širini svoje poslovne mreže, 15 filijala i preko 100 ekspozitura, Agrobanka je među prvim bankama u Srbiji. Planiramo da nastavimo sa otvaranjem novih ekspozitura i filijala u Srbiji, a konačni cilj nam je da Agrobanka bude prisutna, tj. da ima ekspoziture, ne samo u svim većim gradovima,već i većim mestima Srbije.

Western Union je vodeći svetski sistem za elektronski transfer novca, prisutan u preko 200 zemalja i teritorija, na preko 280.000 lokacija. Osnovne karakteristike transfera novca putem Western Uniona jesu: brzina, sigurnost i poverenje.

Western Union i Eki Transfers nagrađuju svake godine u oviru Western Union-a Staff incentive programa za unapređenje kvaliteta usluge, najbolje lokacije u okviru svake banke po sledećim kriterijumima:

• broj isplaćenih transakcija,
• izgled same lokacije i obeleženost WU reklamnim materijalom,
• ljubaznost i profesionalizam u obavljanju posla.

• Negotin, Stanka Paunovića 3
• Beograd, Bratstva i jedinstva 68

Ovogodišnji Sajam otvorio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, a najveća pažnja u izlagačkom i pratećem programu Sajma bila je posvećena malim i srednjim preduzećima. Poseban kvalitet ovogodišnjem Sajmu bankarstva dao je bogati prateći i stručni program, sa velikim brojem razgovora, seminara, predavanja i stručnih susreta.

Agrobanka je na ovom sajmu nagradjena za svoj uspešan promotivni nastup od strane Udruženja ekonomskih propagandista Srbije.

Žiri Kluba privrednih novinara iz 15 novinskih redakcija izabrao je 15 uspešnih menadžera u ovoj godini. Značajno novinsko priznanje »Menadžer godine« dodeljeno je mr Dušanu Antoniću, predsedniku Izvršnog odbora Agrobanke. Svečano uručenje priznanja je 29. januara u Privrednoj komori Srbije.

Vest da je, po oceni Žirija Kluba novinara 15 novinskih redakcija, izabran za uspešnog menadžera mr Dušan Antonić je kratko prokomentarisao: Prijatno me je obradovala vest, posebno što priznanje dolazi od novinara, koji prate naš rad i postignute rezultate i veoma su strogi u ocenjivanju i vrednovanju poslovnih rezultata, kao i nastupa u medijima.Ovo je značajno priznanje ne samo za mene, nego više za Agrobanku, jer smo u prošloj godini ostvarili u svim segmentima poslovanja rezultate vredne pohvale i isticanja. I priznanje nije izostalo.

Predsednik kompanije ITM, Toplica Spasojević, dobitnik je priznanja Kluba privrednih novinara Srbije «Poslovni čovek 2006. godine», među nagrađenim menadžerima su još i Olivera Božić iz Fonda za razvoj Srbije, Srećko Nijemčević iz «Ikarbusa», Rade Pribićević iz «Knjaz Miloša«, Miodrag Miljković iz «Merkura» i dr.

Značajnom dokapitalizacijom Agrobanka će poboljšati svoju konkurentnost, posebno kroz investiciona ulaganja, razvoj koorporativnog bankarstva, adekvatno praćenje velikih klijenata, cikličnih tokova u poljoprivredi – setva, žetva, otkup kao i kroz masovno kreditiranje malih i srednjih preduzeća.
Komitente Agrobanke, ali i potencijalne korisnike kredita i vlasnike tekućih računa Agrobanke, sigurno će obradovati vest da će Agrobanka u 2007.godini značajno povećati svoju kreditnu sposobnost, tj. obim sredstava koja će plasirati privredi, posebno agrarnoj, značajno će se povećati, a kamatne stope na plasirana sredstva će biti niže za kredite privredi, ali i građanima.

U ovoj godini Banka je plasirala preko 10 milijardi dinara, najviše za finansiranje proizvodnje i izvoznih programa u agraru, a manje za potrošačke kredite, što će i ostati praksa u narednom periodu, jer je cilj da se značajnim ulaganjima podstiče proizvodnja, posebno agrarna.

Akcije treće emisije, kao i one predhodne emisije, su prosto razgrabljene, što je najbolja potvrda da investitori veruju Agrobanci, da su joj iskazali najbolje – tržišno poverenje. Uspešnom realizacijom druge i treće emisije akcija stvoren širi prostor za odobravanje dugoročnih kredita i uvođenje posebnih dugoročnih programa za finansiranje i praćenje agrara.

Banka sarađuje sa 260 korespodentskih banaka u svetu, a klijente koji blagovremeno izvršavaju svoje obaveze svakog prvog radnog dana u mesecu Agrobanka stimuliše tako što im nudi povoljnost – plaćanje u inostranstvu bez naknade do 5 000 eur.

Agrobanka je u prvih devet meseci ove godine ostvarila ukupan obim deviznog platnog prometa koji je višestruko veći u poređenju sa onim ostvarenim u prošloj godini. To je poruka svim dosadašnjim,ali i potencijalnim komitentima, koji obavljaju poslove deviznog platnog prometa, da ih mogu uspešno,brzo i povoljno obavljati u Agrobanci.Ali i dokaz,obzirom da su najznačajniji komitenti Agrobanke najveći proizvođači i izvoznici hrane, koji potvrđuje da se ostvaruju dobri izvozni rezultati u agraru,jedinoj privrednoj grani koja u Srbiji ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom.

Devizni platni promet koji je najstarija domaća banka ostvarila u prvih devet meseci rezultat je napora koje Agrobanka ulaže kako bi podstakla izvozne programe svojih komitenata u agraru,ali i izuzetno široke poslovne saradnje koju Agrobanka ostvaruje sa 260 najpoznatijih banaka širom sveta .To je i doprinelo da se najveći deo deviznog priliva ostvari u poslovanju sa pravnim licima, 75 odsto od ukupnog prometa, ali je značajan priliv deviznih sredstava ostvaren u poslovanju i sa fizičkim licima – penzije, čekovi,doznake i dr .O tome šta je sve doprinelo ovako visokom obimu deviznog platnog prometa i koje povoljnosti u poslovima deviznog platnog prometa nudi Agrobanka Milena Nešković, direktor Sektora deviznih poslova, kaže:

Plan Filijale Zaječar za 2006. godinu na dan 30.11.2006. godine ostvaren je sa 96% posmatrajući bilansne pozicije pasive.

Medju ekspoziturama najveće povećanje, iznos 161 mil. dinara- index 150%, u ovom periodu zabeležila je ekspozitura Negotin, zatim ekspozitura Zaječar, iznos 125 mil. dinara-index 122% i ekspozitura Knjaževac, iznos 57 mil. dinara- index 110%. Kod dinarske štednje stanovništva koja na nivou filijale beleži povećanje za 23%, takodje najveći porast od 44%, zabeležen je kod ekspoziture Negotin.

Realizovan je dogovor o poslovnoj saradnji sa JP Elektrotimok-om Zaječar, relizovani su poljoprivredni komisioni krediti u saradnji sa Fondom za poljoprivredu u Knjaževcu i Zaječaru. Najbolji deponent u filijali Zaječar je HE Djerdap Kladovo čiji se transakcioni depozit u ovom periodu kretao u rasponu od 20-150 miliona dinara.

Agrobanka je i ove godine bila prisutna na 6. medjunarodnom sajmu finansija «Finmar» u Novom Sadu koji se održao u periodu od 7.-10. novembra. Promotivni nastup Agrobanke bio je zapažen i na ovom Sajmu, što dokazuje i nagrada za prezentaciju elektronskog bankarstva - «Dobar dizajn». Posetioci Sajma su, takodje, izabrali Visa Classic karticu Agrobanke, za jednu od tri najbolje dizajnirane kartice. U okviru nagradne igre, koja je, tim povodom organizovana, gospodja Draginja Diklić iz Novog Sada dobila je Visa karticu Agrobanke sa iznosom od 4.000 dinara.

Poseban segment promocije na ovogodišnem, 6. Finmaru činila je saradnja Banke sa njenim poslovnim partnerima: u oblasti finansijskog lizinga sa kućom Lipaks leasing, a u oblasti robnih kredita sa kućom Petar Drapšin.

Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja nabavke vozila, mašina, osnovne i dodatne opreme i sl. Agrobanka preporučuje Lipaks leasing jer je to jedino domaće preduzeće za finansijski lizing koje u lizing daje prvenstveno proizvode domaćih proizvodjača. Agrobanka svojim klijentima, potencijalnim korisnicima finansijskog lizing obezbedjuje kredit po povoljnim uslovima.

Pored ovoga, Agrobanka preporučuje i robne kredite, izmedju ostalog sa preduzećem Petar Drapšin koje je usko specijalizovano u proizvodnom programu svih vrsti eksera, sitnovijačnih proizvoda, žičanih patna i prediva, vibroopreme itd.

Agrobanka nastavlja sa širenjem poslovne mreže.U kratkom vremenskom periodu otvorene su nove ekspoziture: u Rumi, Lazarevcu, Ljuboviji, i Vučju. Počela je sa radom i nova ekspozitura Agrobanke u Vrbasu i šalter u Bajmoku i Horgošu, a očekuje se i početak rada ekspoziture u Somboru.
Agrobanka, najstarija domaća banka, po širini poslovne mreže – 14 filijala i 90 ekspozitura je među prvim bankama, a planira da u ovoj godini otvori još nekoliko novih ekspozitura - posebno u Vojvodini, kako bi se više približila svojim komitentima. Agrobanka ima oko 60 hiljada komitenata i zapošljava 752 radnika,od kojih je skoro polovina sa visokom i višom školskom spremom. U poslednjih godinu dana banka je zaposlila oko 50 novih, najviše mladih, visokoobrazovanih radnika.

Akcionari Agrobanke podržali su odluku Agrobanke da se emituje treća emisija akcija u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dinara kojom će Agrobanka poboljšati konkurentnost, svoje tržišno učešće i rejting, razviti i unaprediti koorporativno bankarstvo - adekvatno praćenje velikih klijenata, posebno agrarnih,u periodu setve, žetve, otkupa i dr.

Agrobanka, filijala Kruševac, učestvovala je krajem septembra na «Kreditnom sajmu» koji su organizovali USAID-a, Mercy Corps i Regionalna privredna komora Kruševac. Programom «Kreditnog sajma» predviđene su prezentacije banaka – ponude bankarskih proizvoda.Iako u Kruševcu posluje 30 banaka, čast da se predstave imalo je 17 banaka, a samo 9 banaka je bilo pozvano na okrugli sto.Tema okruglog stola bila je kreditiranje malih i srednjih preduzeća i poljoprivrede.Posle konferencije za okruglim stolom održana je centralna prezentacija na kojioj je samo Agrobanka prikazala korporativni film, što je ocenjeno kao veoma pohvalno.

Agrobanka je na «Kreditnom sajmu» imala i svoj štand koji je posetio veliki broj naših klijenata,ali i građana koji su se interesovali za bankarsku ponudu Agrobanke, posebno za naše uslove kreditiranja, kamate na oročenu štednju i dr.Utisak je da je bilo veoma korisno što je Agrobanka prisustvovala ovom sajmu,ali i čast što smo izabrani među bankama koje posluju u Kruševcu – rekao je Milodrag Milosavljević, v.d. direktora filijale Kruševac.

Povoljne kredite za nabavku repromaterijala Agrobanka će ponuditi svojim komitentima i njihovim kooperantima jer razume njihove probleme zbog specifičnosti poljoprivredne proizvodnje. U želji da pomogne klijenima, fizičkim i pravnim licima i njihovim kooperantima iz agrarne privrede, da povoljno nabavljaju neophodne repromaterijale, Agrobanka je uspostavila poslovnu saradnju sa proizvođačima semena, veštačkog đubriva, pesticida i dr. Firme sa kojima je uspostavljena ova saradnja i čiji proizvodi će se uskoro prodavati uz povoljne kreditne uslove su, većinom, klijenti Agrobanke: Galenika, Azotara, Župa - Aleksandrovac, Institut za ratarstvo – Novi Sad i dr.

Agrobanka je donela odluku da odobrava kratkoročne robne kredite za nabavku ovih roba koja je neophodna poljoprivrednim proizvođačima, posebno pred setvu, ali i kasnije. Krediti se odobravaju uz mesečnu otplatu istim anuitetima do 12 meseci, koji uključuje i grejs period. Korisnici kredita su fizička lica koja imaju jedan od oblika uspostavljene saradnje sa Agrobankom kao što su: otvoren tekući račun, dinarsku ili deviznu štednju, poljoprivredni proizvođači koji imaju otvoren namenski račun, kao i kooperanti komitenata Agrobanke. Iznos pojedinačnog kredita limitiran je kreditnom sposobnošću korisnika kredita, a kamatna stopa na odobrene kredite iznosi 6 odsto godišnje. U grejs periodu kamata se obračunava i pripisuje glavnom dugu, što predstavlja iznos za otplatu kredita. Prvi anuitet dospeva u roku od 3 odnosno 6 meseci od dana korišćenja kredita,u zavisnosti od sezonskog karaktera proizvodnje. Posebno napominjemo da će se krediti odobravati bez depozita i učešća što je za korisnike kredita velika povoljnost.

Odluku da svojim klijentima odobrava ovu vrstu kredita Agrobanka je upravo i donela jer razume njihove probleme koji su najizraženiji upravo u periodima kada im je potrebno najviše sredstava za nabavku repromaterijala. A proizvođači tada imaju najmanji priliv sredstava zbog specifičnog obrta u procesu poljoprivredne proizvodnje. Ova specifičnost se do sada nedovoljno uvažavala, pa iz tih razloga proizvođači imaju problema da usklade tokove gotovine,odnosno da obezbede potrebna sredstva u vreme formiranja proizvodnje, prehrane bilja, nabavke repromaterijala, a da ih otplate u periodu kada su ti proizvodi spremni za tržište – objašnjava Rajko Majstorović, izvršni direktor Agrobanke, zadužen za poslove razvoja, zašto se Agrobanka opredelila da i na ovaj način pomogne svojim komitentima,poljoprivrednim proizvođačima.

Ovo je još jedna, u nizu akcija Agrobanke, da poveže svoje klijente, proizvođače i potrošače robe neophodne za realizaciju poljoprivredne proizvodnje, kako bi im omogućila da obezbede sredstva pod povoljnim uslovima, sa kojima bi što bolje obavili najznačajnije poslove u poljoprivredi - setvu, ali i berbu voća i povrća, žetvu i dr.

U Sava Centru je 6. jula održana XXIV Sednica Skupštine Agrobanke ad. Na sednici je razmatrano poslovanje Banke u 2005. godini, rad organa Banke (Upravnog i Nadzornog odbora) i poslovna politika Banke za 2006. godinu. Sva predložena dokumenta su usvojena.

U uvodnom izlaganju mr Dušana Antonića, generalnog direktora Banke i raspravi tokom sednice ocenjeno je da je poslovanje Banke u 2005. godini bilo uspešno, a ovaj trend je nastavljen i tokom 2006. godine. Bilansna suma Agrobanke je značajno povećana u odnosu na 2001. godinu, a u okviru ukupnog bilansa depozitni potencijal iznosi oko 6,0 milijardi.

Poslovi sa stanovništvom predstavljaju jednu od oblasti poslovanja Agrobanke koja je doživela rast poslednjih godina. Obim kredita znatno je povećan, a postoji i stalan trend vraćanja poverenja štediša u Agrobanku i samim tim povećanje broja partija. Broj tekućih računa gradjana prelazi preko 100.000. Jedan od važnih bankarskih proizvoda koje Banka posebno razvija je kartičarstvo i elektronsko bankarstvo. Moderan informacioni sistem omogućava da danas Agrobanka ima elektronski platni promet od 734 klijenta, a izdato je preko 20.000 kartica. Agrobanka izdaje kartice iz porodice Dina i Visa, a ovi poslovi će u narednom periodu doživeti još veću ekspanziju.

U deviznom platnom prometu Agrobanka ima konkretne transakcije sa 256 banaka, a broj klijenata je povećan na 1700. Agrobanka je dobila nominaciju da 2008. godine bude domaćin skupa u okviru Medjunarodne asocijacije agarnih banaka, što govori o poverenju i ugledu koje Banka ima.

Poslovanjem u poslednje tri godine Agrobanka je znatno poboljšala svoj rejting. Od 39 banaka koje su poslovale u 2005. godini, Agrobanka se po kapitalu nalazi na 18 mestu, bilansnoj sumi na 15, depozitu 22, bruto dobiti 21, a po broju zaposlenih na 8 što pokazuje da još uvek ima prostora za povećanje produktivnosti rada i smanjenje broja zaposlenih.

Osnovni koncept poslovanja Banke u 2006. godini je jačanje depozitnog i kreditnog potencija. Posebno će se insistirati na daljem razvijanju poslova sa stanovništvom, saradnji sa malim i srednjim preduzećima, zadrugama, dijasporom. Jedno od najznačajnijih pitanja u 2006. godini je i regulisanje odnosa vezanih za Zajam Medjunarodne banke sa Vladom Srbije.

Posle uspešnog uvodjenja Dina debitne i kreditne platne kartice, od početka maja ove godine, Agrobanka, kao pridruženi član organizacije VISA Internacional, u mogućnosti je da svojim klijentima, kao i svim gradjanima, nudi platne kartice iz Visa sistema – Visa Electron, Visa Classic (kreditna) i Visa Business kartice što je i prilagodjeno interesovanju i potrebama klijenata. Poljoprivredni proizvodjači koji imaju otvoren namenski tekući račun u Agrobanci i imaju stalne mesečne prilive mogu, takodje, dobiti Visa Electron platnu karticu.
Svi gradjani mogu da postanu korisnici Visa Electron – debitne kartice koja im omogućava da raspolažu svojim novcem u svakom trenutku i na svakom mestu širom sveta – ističe Lerka Vukotić, zamenik izvršnog direktora za poslove sa stanovništvom. Jedini uslov je da gradani imaju otvoren tekući dinarski, ili namenski devizni račun u Agrobanci.

Funkcija Visa kartica je bezgotovinsko plaćanje na POS terminalima, kao i podizanje gotovine na svim bankomatima obeleženim logom Visa, u zemlji i inostranstvu. Svi vlasnici Visa kartica Agrobanke mogu da podižu gotovinu preko bankomata Agrobanke 24 ha dnevno, 365 dana u godini bez provizije. Agrobanka ima 29 instaliranih bankomata, a u toku je nabavka većeg broja novih bankomata koji će biti instalirani na punktovima mreže ekspozitura Agrobanke, kod značajnih klijenata, kao i na prometnijim lokacijama u gradovima širom Srbije - ističe naša sagovornica. Troškove (proviziju) podizanja gotovine na bankomatima druge banke snosi korisnik kartice, a troškove plaćanja roba i usluga na POS terminalima snosi trgovac.

Klijentima – pravnim licima, Agrobanka izdaje Visa Business karticu koja se izdaje na zahtev pravnog lica, a korisnici su fizička lica koje odredi pravno lice. Agrobanka korisnicima Business kartica omogućava kreditiranje mesečne potrošnje do fiksnog datuma u sledećem mesecu. Takode želimo da istaknemo da i poljoprivredni proizvodači, njih preko 15 hiljada, koji imaju otvorene namenske tekuće račune u Agrobanci, i imaju stalne prilive od uplata premija i dr. na računu, mogu koristiti Visa Electron karticu, a pravna lica iz oblasti poljoprivrede Visa Business karticu – objašnjava Lerka Vukotić.

Sve zainteresovane gradane koji žele da imaju Visa karticu, kako bi raspolagali svojim novcem u svako doba i na svakom mestu u zemlji i inostranstvu, pozivamo da dodu u jednu od 88 ekspozitura Agrobanke, informišu se i dobiju potrebnu dokumentaciju za dobijanje Visa kartica, ili se jave na telefon 011/ 20 21 222 – rekla je na kraju Lerka Vukotić.

Agrobanka je i ove godine bila prisutna na 73. medjunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Tokom trajanja Sajma, tačnije 19. maja 2006. godine u Sali 1 Poslovnog centra Novosadskog sajma održana je vrlo posećena prezentacija Agrobanke na temu «Agrobanka – spoj tradicije i novih tehnologija».
Agrobanka je i ove godine bila prisutna na 73. medjunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Tokom trajanja Sajma, tačnije 19. maja 2006. godine u Sali 1 Poslovnog centra Novosadskog sajma održana je vrlo posećena prezentacija Agrobanke na temu «Agrobanka – spoj tradicije i novih tehnologija».

Na prezentaciji je istaknuto da će Agrobanka i u ovoj godini najveći deo svojih plasmana uložiti u kreditiranje proizvodnje, ponajviše agrarne i znatno će podržati izvozne programe, posebno jagodičastog voća, sa preko milijardu dinara plasmana. Očekuje se da će uložiti i više kako bi klijentima pomogla u restrukturiranju i privatizaciji agrarnih preduzeća, razvoju stočarstva, nabavci poljoprivredne mehanizacije, kupovini poljoprivrednog zemljišta...Kako je saopštio generalni direktor Agrobanke, mr Dušan Antonić, Banka je u prva tri meseca ove godine plasirala preko četiri milijarde dinara – najviše u agrar, a ostvarena dobit u tom periodu bila je preko 80 miliona dinara.

Ovogodišnja prezentacija Agrobanke bila je prilika da se klijenti Agrobanke, kao i predstavnici medija upoznaju sa rezultatima poslovanja Agrobanke, novim proizvodima, kao i planovima poslovanja za naredni period. O velikom značaju poslovanja Agrobanke na području Vojvodine govorio je direktor Filijale Agrobanke u Novom Sadu Bojan Zarić.
 

Poseban akcenat u poslovnoj politici Agrobanke za ovu godinu biće na kreditiranju privatizacije malih i srednjih preduzeća iz oblasti agrara, kao i aktivno kreditno učešće u restruktuiranju i privatizaciji velikih preduzeća koja su značajni poslovni partneri Agrobanke. Agrobanka je u dugom periodu svog postojanja i rada učestvovala u formiranju i dokapitalizaciji mnogih poljoprivrednih preduzeća, zemljoradničkih zadruga, banaka i dr. koji sada, u procesu privatizacije, traže kupce i strateške partnere. Agrobanka je zainteresovana da se takva preduzeća uspešno privatizuju – kaže za Politiku Boban Labović, pomoćnik izvršnog direktora Agrobanke, zadužen za ove poslove.
Poseban akcenat u poslovnoj politici Agrobanke za ovu godinu biće na kreditiranju privatizacije malih i srednjih preduzeća iz oblasti agrara, kao i aktivno kreditno učešće u restruktuiranju i privatizaciji velikih preduzeća koja su značajni poslovni partneri Agrobanke. Agrobanka je u dugom periodu svog postojanja i rada učestvovala u formiranju i dokapitalizaciji mnogih poljoprivrednih preduzeća, zemljoradničkih zadruga, banaka i dr. koji sada, u procesu privatizacije, traže kupce i strateške partnere. Agrobanka je zainteresovana da se takva preduzeća uspešno privatizuju – kaže za Politiku Boban Labović, pomoćnik izvršnog direktora Agrobanke, zadužen za ove poslove.

Agrobanka želi da podstakne zainteresovana pravna i fizička lica da kupe preduzeća koja su, većim ili manjim delom i njeno vlasništvo i sa kojima je u dobrim poslovnim odnosima. Novim ulaganjima, putem dokapitalizacije, stvoriće se uslovi za uspešno poslovanje novokupljenog preduzeća, klijenta Agrobanke, a Banka će povratiti svoj uloženi kapital – objašnjava Labović zašto Agrobanka, kao prioritetne plasmane, ističe svoje aktivno učešće u privatizaciji.

Za dugoročne kredite fizičkim licima za ulaganja u kupovinu preduzeća u kojima Agrobanka ima udeo u vlasništvu predvidjeno je polaganje depozita koji potiče od namenske dinarske ili devizne štednje u Agrobanci u visini najmanje 20 odsto od visine traženog kredita. Za kreditiranje pravnih lica ocenjuje se poslovni odnos koji Banka ima sa njima, a potom se pravi strategija pomoći potencijalnom kupcu da uredno otplati obaveze po osnovu kupovine i, saglasno poslovnoj politici Agrobanke, pomoć da izvrši neophodna investiciona ulaganja. Podaci o visini efektivne kamatne stope na kredite i depozite svim potencijalnim korisnicima ove vrste kredita dostupni su u preko sto filijala i ekspozitura Agrobanke. Kamata je utvrdjena Odlukom o politici kamatnih stopa Agrobanke za 2006. godinu – ističe Ljubomir Obradović, pomoćnik izvršnog direktora, zadužen za plasmane u Agrobanci.

Ova kreditna ponuda Agrobanke pomoćiće mnogim kolektivima iz agrara da putem restruktuiranja i privatizacije stanu čvrsto na svoje noge, a aktiviranje i prodaja nekretnina značajno će povećati i zaštititi kapital Agrobanke.
 

U prošloj godini Agrobanka je samo za izvoz jagodičastog voća i višanja odobrila pola milijarde dinara. U ovoj godini, izdvojena sredstva za ove namene sigurno će biti znatno veća, preko milijardu dinara, jer su značajni komitenti Agrobanke ujedno i najveći proizvodjači i izvoznici ovih poljoprivrednih proizvoda. Sigurno ćemo podržati njihova nastojanja da izvezu što više, ovih, na svetskoj pijaci, traženih proizvoda koji iz godine u godinu postaju naš sve značajniji izvozni proizvod – rekao nam je Aleksandar Brkić, izvršni direktor, zadužen za poslove plasmana u Agrobanci. Brkić je dodao da je Banka već dala 550 miliona dinara garancija svojim klijentima, korisnicima kratkoročnih kredita za podsticanje konkurentnosti i likvidnosti, koje Fond za razvoj odobrava organizacijama koje se bave izvozom poljoprivrednih proizvoda. Ova sredstva će biti iskorišćena za rekonstrukciju i pripremu hladnjača za novu sezonu, kao i za avansiranje proizvodnje za izvoz.

Saradnja Agrobanke, filijale Niš i Privatnog preduzeća - mlekare »Lazar« iz Blaca urodila je vrednim rezultatom.Uz pomoć povoljnog kredita Agrobanke, mlekara »Lazar » je za svoje kooperante nabavila 210 visokomlečnih krava muzara, simentalske rase, iz Austrije, koje dnevno daju 30 litara mleka. Posao vredan 433 hiljade eura zaposliće 57 mladih proizvodjača sa područja Blaca.
Saradnja Agrobanke, filijale Niš i Privatnog preduzeća - mlekare »Lazar« iz Blaca urodila je vrednim rezultatom.Uz pomoć povoljnog kredita Agrobanke, mlekara »Lazar » je za svoje kooperante nabavila 210 visokomlečnih krava muzara, simentalske rase, iz Austrije, koje dnevno daju 30 litara mleka. Posao vredan 433 hiljade eura zaposliće 57 mladih proizvodjača sa područja Blaca.

Veoma sam zadovoljan saradnjom sa Agrobankom, jer zaposleni poznaju probleme privrede, posebno poljoprivrede, žele da pomognu, stalo im je da interes bude obostran, da ulažu u agrar. Sve to je doprinelo da brzo realizujemo ovu, za Blace, kao nerazvijenu opštinu, važnu investiciju u stočarstvo – kaže, vidno zadovoljan, Milan Vidojević, vlasnik mlekare »Lazar«.

Kooperanti mlekare »Lazar« koji su nabavili od 3 do najviše 10 muznih krava otplaćivaće kredit sledeće dve godine naturalno - isporukom mleka, po 13 litara dnevno. Posebna vrednost ovog, obostrano korisnog, aranžmana, je što su vlasnici ovih rasnih krava mladi ljudi, od 23 do 35 godina starosti, što je i bio uslov pri dodeli kredita. Oni će ostati na svojim imanjima i imaju obavezu da uvećavaju svoje osnovno stado. Isporučene količine mleka mlekara »Lazar« će koristiti za proizvodnju kvalitetnih sireva i drugih mlečnih proizvoda. Preduzeće – mlekara »Lazar« je značajan klijent Agrobanke, filijale Niš, i sva svoja slobodna depozitna sredstva poverilo je Agrobanci. U avgustu mlekara »Lazar« planira da,uz pomoć kredita Agrobanke, uveze novih 150 krava muzara iz Austrije koje će dobiti zainteresovani kooperanti.

Ovakvih primera je mnogo. Daleko od očiju javnosti, u sredinama, poput Blaca, Agrobanka podstiče agrarnu proizvodnju.Tako je u Vlasotincu, Leskovcu, Medvedji, Bojniku, Lebanu, Zaječaru i dr. Znaju to komitenti Agrobanke, a to je najvažnije jer ih je mnogo, preko 45 hiljada, najviše u agrarnim područjima - ističe Bojan Simonović, direktor filijale Agrobanke u Nišu.

Veoma sam zadovoljan što smo ovim kreditom podstakli proizvodnju mleka.Ovo je veoma korisna investicija jer je 57 mladih ljudi dobilo priliku da proizvodi, zaradjuje i uvećava svoje gazdinstvo. Imamo još puno takvih primera, a biće ih i više, jer je izlaz u većoj proizvodnji – zaključio je Simonović.

Agrobanka je i u 2005. godini uspešno poslovala. Ostvaren je dobitak od 68 miliona dinara. Tokom protekle godine bilansna suma Agrobanke povećana je za 2,83 milijardi dinara ili 28,6 % u odnosu na kraj 2004. godine.
Ostvareno je značajno povećanje plasmana u odnosu na 2004. godinu za 1,9 milijardi ili 32,7 odsto. Pozitivna tendencija je zadržana i kod depozita u smislu njihovog uvećanja za 60 %, kao i njihovog oročavanja na duži rok.

U periodu od 27. februara do 1. marta održan je 3. Medjunarodni sajam bankarstva, opreme, usluga i osiguranja - BANK EXPO. Ove godine na Sajmu bankarstva u Beogradu bilo je više od 70 izlagača.
U periodu od 27. februara do 1. marta održan je 3. Medjunarodni sajam bankarstva, opreme, usluga i osiguranja - BANK EXPO. Ove godine na Sajmu bankarstva u Beogradu bilo je više od 70 izlagača.

Ministar finansija, Mladjan Dinkić koji je 27. februara otvorio BANK EXPO ocenio je da je finansijsko tržište najbolji deo ekonomije u Srbiji, ističući da ukupna bilansna suma banaka trenutno iznosi oko devet milijardi evra i da se stalno povećava. Prema njegovim rečima tri četvrtine bankarskog sektora u Srbiji je privatizovano, a očekuje se da će taj proces biti okončan do kraja ove godine. Na rast bankarskog sektora uticala je i činjenica da je u proteklih pet godina iznos odobrenih kredita privredi porastao tri puta, a stanovništvu čak 30 puta, istakao je ministar Dinkić i dodao da su kamate u Srbiji na nivou kamatnih stopa u regionu.

Agrobanka je, kao jedan od izlagača, na ovogodišnjem BANK EXPO-u bila prisutna kroz najraznolikije oblike promotivnih aktivnosti. Kroz dobro osmišljenu kreativnu koncepciju prezentovano je poslovanje Agrobanke. Prvog dana Sajma održana je prezentacija i press konferencija Agrobanke u sali za prezentacije hale V Beogradskog sajma. U punoj sali, većinu posetilaca činili su komitenti Agrobanke sa područja cele Srbije, kao i novinari. Generalni direktor Agrobanke mr Dušan Antonić prezentovao je poslovnu politiku sa posebnim osvrtom na nove proizvode. Pomoćnik izvršnog direktora za poslove sa stanovništvom Lerka Vukotić prezentovala je novu ponudu Agrobanke: Visa kartice, dok je direktor Filijale Beograd Gordana Milovanović govorila o poslovanju ovog organizacionog dela Banke. Naredna dva dana Sajma, na štandu Agrobanke u hali II održane su prezentacije pojedinih poslova Banke: prvog dana to su bili poslovi sa stanovništvom sa posebnim ostvrtom na Visa platne kartice. Drugi dan bili su prezentovani poslovi sa inostranstvom. Po prvi put ove godine, a kroz prezentacije koje su održavane svaki dan Sajma, posećenost štanda je povećana, kao i prisustvo Agrobanke kroz agresivniju promociju njenih usluga.

Poslednjeg dana Sajam je posetio i kratko se zadržao i na štandu Agrobanke i predsednik Republike Srbije Boris Tadić.

Čini se da sajmovi bankarstva u Srbiji i Crnoj Gori ulaze u fazu pune zrelosti. BANK EXPO bio je prilika da zainteresovani posetioci upoznaju ponudu izlagača, ali i prilika za učesnike Sajma da se upoznaju i razmene iskustva na jednom mestu sa svojom konkurencijom. Agrobanka je na proteklom BANK EXPO-u, čini se, dobro iskoristila svoju promotivnu šansu.
 

Od februara 2001. godine Eki Transfers je agent Western Union-a za Srbiju i Crnu Goru. Od tada su sklopljeni ugovori sa 38 banaka i Poštom Crne Gore, a medju njima je i Agrobanka.
Od februara 2001. godine Eki Transfers je agent Western Union-a za Srbiju i Crnu Goru. Od tada su sklopljeni ugovori sa 38 banaka i Poštom Crne Gore, a medju njima je i Agrobanka. Imajući u vidu uspešan razvoj svoje mreže ostvaren u prethodne tri godine, Western Union i Eki Transfers su, pripremili poklone za lokacije subagenata koje su u proteklom periodu ostvarile najbolje rezultate sa aspekta: broja transakcija koje su isplaćene na toj lokaciji, izgleda same lokacije i obeležavanja lokacije Western Union-ovim reklamama i ljubaznosti i profesionalizma u obavljanju posla.

U okviru Agrobanke ovo priznanje su dobile dve lokacije: ekspozitura Agrobanke u Bulevaru Kralja Aleksandra 64 u Beogradu, kao i ekspozitura u ulici Kralja Petra I 1 u Lešnici.
 

Agrobanka a.d. Beograd je tokom 2005.godine završila proces homogenizacije svih do sada emitovanih akcija (ukupno je emitovala 180.303 običnih i 3.935 prioritetnih akcija) i izvršila njihovu dematerijalizaciju, tj upis u elektronskoj formi u Centralnom registru i depou hartija od vrednosti. Sredinom prošle godine podnet je i zahtev Beogradskoj berzi za stavljanje akcija Agrobanke na listing Berze – rekao je na početku razgovora Nikola Aranđelović, izvršni direktor Agrobanke.
Agrobanka a.d. Beograd je tokom 2005.godine završila proces homogenizacije svih do sada emitovanih akcija (ukupno je emitovala 180.303 običnih i 3.935 prioritetnih akcija) i izvršila njihovu dematerijalizaciju, tj upis u elektronskoj formi u Centralnom registru i depou hartija od vrednosti. Sredinom prošle godine podnet je i zahtev Beogradskoj berzi za stavljanje akcija Agrobanke na listing Berze – rekao je na početku razgovora Nikola Aranđelović, izvršni direktor Agrobanke.

Trgovanje akcijama Agrobanke organizovano je na Beogradskoj berzi od 8.decembra 2005.godine. Tada su se na listingu Berze našle kako obične, tako i prioritetne akcije Agrobanke. Iako je nominalna vrednost 1 akcije bila 10.000,00 dinara, po metodologiji Beogradske berze njihova početna – obračunska vrednost utvrđena je na 11.263,00 dinara za 1 akciju, dok je već pri prvoj transakciji cena iznosila 12.000,00 dinara za 1 akciju. Njihova prodaja i kupovina obavljala se na Beogradskoj berzi metodom preovlađujuće cene i tu prvu fazu karakterisalo je svakodnevno trgovanje, uz konstantni blagi porast cena običnih akcija i blagi pad cena prioritetnih akcija. Analizom performansi trgovanja akcijama Agrobanke od prvog trgovačkog dana - 8.decembra 2005. do 20.januara 2006.godine, odnosno analizom likvidnosti običnih akcija, broja članova Berze koji posreduju u njihovoj trgovini, broju ispostavljenih naloga kupovine i prodaje, nivoa tržišne kapitalizacije i racia tržišne cene akcija i njihove obračunske vrednosti, utvrđena je od strane Beogradske berze potreba znatno frekventnijeg trgovanja običnim akcijama Agrobanke, te je Direktor Berze doneo Odluku po kojoj se trgovanje običnim akcijama Agrobanke, počev od 23. januara 2006. godine organizuje po metodi kontinuiranog trgovanja.

Cena običnih akcija prvog dana trgovanja 8. decembra 2005.godine iznosila je 12.000,00 dinara i od tada je u neprekidnom porastu. Svoju najvišu vrednost od 19.800,00 dinara za 1 akciju dostigla je 7. februara ove godine – ističe u razgovoru direktor Aranđelović. Najveći dnevni obim prometa ostvaren je 21. decembra prošle godine i iznosio je 39.955.000,00 dinara. Trenutna cena za 1 običnu akciju Agrobanke iznosi 14.500,00 dinara.

Situacija sa prioritetnim akcijama je nešto drugačija. Sa početne vrednosti od 11.263,00 dinara za 1 akciju cena ove vrste akcija je padala sve do 27. decembra 2005.godine, kada je dostigla svoj najniži nivo od 5.200,00 dinara za 1 akciju. Međutim, od tog datuma cena ove vrste akcija Agrobanke beleži uspon, pa je najviša dnevna cena 3. februara 2006. dostigla vrednost od 11.000,00 dinara , dok je trenutna cena 7.600,00 dinara za 1 prioritetnu akciju Agrobanke.

Takođe, interesantno je primetiti da se u poslednjih šest meseci broj akcionara Agrobanke povećao sa 2.382 na 2.414 lica, tj. dobili smo novih 60 vlasnika običnih akcija, dok se broj lica koji u svom posedu imaju prioritetne akcije smanjio za 28 vlasnika.

Imajući u vidu da tek predstoji konačno regulisanja pitanja Zajma IBRD YU 2307 i moguća promena strukture vlasništva nad akcijama Agrobanke, ovakvi rezultati trgovanja akcijama na Beogradskoj berzi mogu značiti samo jedno – potvrdu dobrih rezultata poslovanja Agrobanke i poverenje akcionara i potencijalnih investitora u menadžment Banke i poslovnu politiku koju vodi uprava Banke, jednom rečju dobre pozicioniranosti Agrobanke – zaključio je direktor Aranđelović.
 

Filijala Agrobanke u Zaječaru je uspešno završila poslovnu 2005. godinu sa dobrim poslovnim rezultatima. Ukupni nivo depozita platnog prometa, poslova sa stanovništvom i oročenih depozita pravnih lica i preduzetnika iznosio je na dan 31.12.2005. godine oko 383 miliona dinara. Na kraju 2005. godine Filijala Zaječar imala je 18.837 klijenata, odnosno otvorenih računa pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica.
Filijala Agrobanke u Zaječaru je uspešno završila poslovnu 2005. godinu sa dobrim poslovnim rezultatima. Ukupni nivo depozita platnog prometa, poslova sa stanovništvom i oročenih depozita pravnih lica i preduzetnika iznosio je na dan 31.12.2005. godine oko 383 miliona dinara. Na kraju 2005. godine Filijala Zaječar imala je 18.837 klijenata, odnosno otvorenih računa pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica.

Preko svojih pripadajućih ekspozitura i šaltera u Zaječaru, Negotinu, Boljevcu, Knjaževcu i Kladovu izdala je značajan broj debitnih i kreditnih DinaCard platnih kartica, postavila bankomate u ekspoziturama u Zaječaru i Negotinu, a svojim boljim klijentima podelila jedan broj POS terminala i na taj način približila i olakšala svojim štedišama i klijentima korišćenje ovih usluga. Po ostvarenoj visini transakcionih depozita izdvaja se šalter Kladovo, zahvaljujući, pre svega, HE «Djerdap» sa kojom je ostvarena izuzetno dobra poslovna saradnja.

Početak 2006. godine obeležen je dinamičnom aktivnošću o čemu govori i činjenica da je samo u prvom mesecu 2006. godine zabeležen nivo rasta devizne štednje stanovništva preko mreže ekspozitura koje pripadaju filijali Zaječar u iznosu od oko 35 miliona dinara.